Opstipacija, zatvor, je čest problem savremenog čoveka.
Pogađa 25-39% opšte populacije, dva puta je češća kod žena i starijih osoba.
Dijagnozu opstipacije nije tako jednostavno postaviti jer ne postoje striktni parametri o tome koja se učestalost pražnjenja creva smatra normalnom već je prisutna individualna komponenta. Kod nekih ljudi 2-3 pražnjenja dnevno mogu da budu normalna pojava, dok kod drugih je to slučaj 2-3 puta nedeljno.
O opstipaciji govorimo kada je pražnjenje neredovno, usporeno, iziskuje veliki napor, količina ispažnjene stolice je mala, čvrste konzistencije i prisutan je osećaj nepotpunog pražnjenja.
Opstipacija je simptom a ne bolest.
Opstipacija može biti akutna i hronična. Kada simptomi traju duže od 6 nedelja neprekidno, govorimo o hroničnoj opstipaciji. Može trajati i mnogo duže.
Dugo zadržavane stolice izlaže zid debelog creva stalnim kontaktom sa kancerogenim materijama te predstavlja faktor rizika za razvoj meligniteta debelog creva. Osobe koje pate od opstipacije osećaju se umornim i generalno loše jer se organizam ne oslobađa od toksina.
AKUTNA ILI POVREMENA OPSTIPACIJA NIJE RAZLOG ZA ZABRINUTOST DOK U SLUČAJU HRONIČNE OBAVEZNO TREBA ISTRAŽITI NJEN UZROK.
NAJČEŠĆI UZROCI OPSTIPACIJE SU:
- nepravilna ishrana – Hrana od prerađenih hranljivih supstanci, koja se u potpunosti može svariti (npr. belo brašno ili šećer), dovodi do stvaranja malih količina stolice, koja je suva. Ona predstavlja vrlo slab nadražaj za pražnjenje creva. Previše masti usporava rad creva i pojačava opstipaciju. Isto tako, konzumiranje nedovoljne količine tečnosti, nedovoljno voća, povrća, vlaknastih materija usporavaju proces pražnjenja creva i dovode do opstipacije.
- nedovoljno fizičke aktivnosti može dovesti do pojave tzv. lenjih creva
- savremeni, svakodnevni život pun žurbe kada nemamo dovoljno vremena za pravi obrok već jedemo „s nogu“, u žurbi, što ometa proces varenja a samim tim kasnije i proces pražnjenja creva
- Ignorisanje nagona na pražnjenje smanjuje reagovanje nerava koji taj signal šalju
- Neki lekovi mogu da izazovu zatvor (antacidi, kardiološki lekovi, antidepresivi, suplementi gvožđa, diuretici, lekovi koji se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti).
- Preterana upotreba laksativa
- Hormonski poremaćaji
- Oboljenja debelog creva
IAKO ZATVOR MOŽE BITI DOSTA NEPRIJATAN I FRUSTRIRAJUĆI KOD VEĆINE LJUDI NEMA OZBILJNIJIH POREMEĆAJA I RAZLOGA ZA BRIGU. MEĐUTIM POSTOJE SLUČAJEVI KADA SE OBAVEZNO TREBA JAVITI LEKARU :
- ukoliko se radi o hroničnom zatvoru koji traje više od tri nedelje,
- ukoliko imate krv u stolici,
- ako se zatvor smenjuje sa prolivom,
- ako osećate bol u rektumu (završnom delu debelog creva),
- ukoliko uprkos promeni načina ishrane i većoj fizičkoj aktivnosti zatvor ne prestaje
Postavljanje dijagnoze podrazumeva otkrivanje uzroka opstipacije. Osim osnovnih laboratorijskih nalaza (kompletna krvna slika) preporučljivo je proveriti i vrednosti hormona štitaste žlezde, jer je kod hipotireoidizma usporena pokretljivost creva skoro redovna pojava. Nakon toga savetuju se kolonoskopija (pregled debelog creva) ili rektoskopija (pregled završnog dela debelog creva), uz irigografiju (radiološki pregled debelog creva).
Tekst: Časopis Pharma Medica